КОНГРЕС СПОРТА ЗА СВЕ 2020

Спорт за све као приоритет

Актуелна ситуација са пандемијом COVID-19 представљала је најозбиљнији изазов за функционисање живота и рада у свим областима људског деловања. Асоцијација Спорт за све Србије је, у складу са важећим епидемиолошким мерама, успела да окупи представнике установа и организација које активно делују у области спортске рекреације (рекреативни спорт, спорт за све, масовни спорт),да заједно реализујемо Конгрес спорта све 2020, у Бањи Ковиљачи од 23-25. октобра 2020. године.

Когрес се после уводног предавања председника Бранка Вујовића о Асоцијацији Спорт за све Србије /Марина Вукотић је паралелно презентовала у другој сали/, одвијао у шест сесија:

• Физичка активност за здрав живот
• Спорт у фирмама
• Нормативно уређење спорта за све
• Повезивање, развој и иновације у спорту за све
• Активан град – примери добре праксе
• Менаџмент у спорту за све

Протоколом је планирано и реализовано да се поред позивних предавача активно укључе у дискусију и присутни спортски стручњаци из свих области интересовања. Свака сесија је формирала своје закључке, које представљамо интегрално, на основу чега се формално радило у две паралелне сесије, да би могли да формирамо генералне закључке Конгреса спорта за све 2020.

Савремени начин живота, а посебно услови пандемије COVID-19, значајно утичу на повећавање физичке неактивности, коју Светска здравствена организација – WHO дефинише као самостални ризико фактор, који има огроман утицај на формирање других хроничних незаразних болести као што су болести метаболизма, дијабетес, гојазност, хипертензија, поједине врсте карцинома и сл. Развој технологија у производњи, саобраћају и комуникацији дубоко прожимају све аспекте људског живота и у комбинацији лошим навикама у исхрани, уз недовољну физичку активност у радно и слободно време, довеле су до мрачних прогноза да ће генерација деце да живи краће, са мање могућности за економски и друштвени развој.

Паралелно са закључцима и препорукама сталешких (стручних и научних удружења и организација), прва декада 21. века може се описати као време политичких иницијатива у простору афирмације физичке активности и самог физичког вежбања. Тако, Лисабонска конвенција (1998), Бела књига о спорту (2004), Препорука Светске Здравствене организације о исхрани и физичкој активности (2007), као и многа друга документа, резолуције, препоруке, … биле су политичка утемељење за одлуку ЕУ (децембар 2010.) да се до 2020. године нових 100.000.000 европљана покрене на редовну физичку активност. Редовна физичка активност је основ за очување и унапређење здравља, а покрет „Спорт за све“ се препознаје као место унутар кога је могућа реализацији тих циљева, стоји између осталог записаног у наведеним документима али и изјавама званичника. У наведеним документима, али и документима која су усвојена на нивоу појединачних држава (чланица ЕУ и оних које то нису), јавно здравље и активности у циљу промоције здравих стилова живота као и пружање могућности свим грађанима да се баве спортским активностима,  један су од приоритета које су препознале и Уједињене Нације и њене агенције и уврстиле их у светске програме у Новом миленијуму.  ЕУ је покренула процес промоције активних стилова живота у који је инвестирала око 235 милиона евра до 2020. године, уз најаву да ће за следећи циклус од 7 година ЕРАЗМУС+Спорт буџет бити преко 500 милиона евра.

Асоцијације Спорт за све Србије, Војводине и Београда су успеле да се уклопе у пројектно финансирање, тако да активно паралелно учествујемо у четри пројекта у току 2020. године, односно потврђено је учествовање у још пет пројеката. Претходно уклапање у пројектно и програмско финансирање на локалном и националном нивоу, почију да дају резултате, тако да можемо да констатујемо да смо на добром путу да као кровна организација у области спортске рекреације (рекреативни спорт, спорт за све, масовни спорт), имамо своје место у систему спорта Републике Србије. Даљи развој организованости и јачање капацитета стварања нових пројеката, перманентан је задатак од чије реализације зависи стабилност рада Асоцијације.

Анализирајући актуелне податке истраживања о финансирању спорта на нивоу ЈЛС, један од предлога закључака за побољшање ситуације усмерен је на допунско прецизирање, да 10% од буџета спорта буде за област спорта за све, у члану 138. Закон о спорту Републике Србије, да би област имала своје стабилне услове за развој у складу са дефинисаним приоритетима које је имала Стратегија развоја спорта за период 2014-2018., а коју је и Закон о спорту поставио у приоритете финансирања у ЈЛС.

На свим сесијама, односно за наставак рада свих нивоа организованости, едукација едукатора-стручњака, просветних, здравствених радника, свих категорија становништва, посебно деце и родитеља, менаџмента компанија и спортских радника истакнута је као важан чинилац за даљи развој области спорта за све и појединаца и спортских радника. Посебно је наглашено да едукација мора да буде континуирана и разноврсна, јер промена животних навика и прихватање здраве исхране и редовне физичке активности је дуг процес у коме се укрштају приоритети превенције и одржавања здравља са економским могућностима појединца и друштва, који понекад у први план стављају краткорочне могућности испред инвестирања у квалитет на дуже стазе.

Међуресорна-мултисекторска сарадња је у више сесија истакнута као врло важна карика за даљи развој и подршку неговања спорта за све на свим нивоима власти, од ЈЛС, преко националног нивоа до ситуације у ЕУ где такође постоје слични проблеми позиционирања спорта за све у односу на атрактивни професионални спорт. Очекује се да ће укупни развој читавог друштва у правцу побољшања комуникација и отвореније дебате о свим аспектима који доприносе квалитету развоја друштва, да се прелије и на област спорта за све, који има капацитет и може да допринесе укупној промоцији система у коме се негује.

Сарадња са медијима је обострани интерес и економски и суштинци представља један од стубова за ослонац и даљи развој спорта за све. Креирање пропагандне кампање у функцији прихватања и неговања здравих животних стилова је заједнички интерес и друштвена одговорност медија и наше организације. Заједно морамо да развијамо нове обиике сарадње и могућности пласирања информације до наше циљне групе.

Електронски медији, друштвене мреже и апликације за мобилне телефоне имају скоро неограничене могућности које користе сви сегменти друштва. Асоцијација покушава да у складу са експоненцијалним развојем, користи могућности обавештавања, повећања видљивости и пласирања најава, објава, коментара који су намењени циљним групама на које се ми усмеравамо. Нове могућности траже време прилагођавања и још чешће преусмеравање на нове алате и могућности у електронској комуникацији. Имамо обавезу да користимо могућности и стално освежавамо своје присуство и негујемо тренд коришћења слободног времена у функцији редукције стреса, одмора, освежења, ради побољшања здравља и даљег креативног развоја личности.

Сарадња са Сталном конферецијом градова општина – СКГО и ЈЛС на локаном нивоу је од пресудног значаја за креирање политика у спорту за све, као једном од три најважнија приоритета у области спорта. Мултисекторска сарадња на нивоу ЈЛС је од пресудног значаја за позиционирање области спорта за све, који својим деловањем може да допринесе међуверској сарадњи и смањивању стопе малолетничке деликвенције.

Нормативно уређење и поштовање усвојених Стратегија и Законских документа доприноси развоју организационог капацитета сваког појединачног спортског друштва и Асоцијације у целини. Нормативно уређењен систем у Асоцијацији Спорт за све Србије је један од најважнијих услова за унапређење спортске рекреације у Републици Србији.

Међународна сарадња и активност у међународним организацијама TAFISA, ISCA, EFCS, допринела је бољој видљивости и позиционирању Асоцијације и отворило пут према учествовању у пројектима, који нам доприносе организационом деловању, програмским активностима и покривају део трошкова међународне сарадње. Приближавање чланству у ЕУ нам помаже да своје активности и деловање лакше ускладимо са европским стандардима.

Транзиција СТВР „Партизан“, прво у Савез, а касније у Асоцијацију, довело је до тога да се организација удаљила од диретне организације и реализације редовног вежбања које је некада представљало основну делатност, коју и тада и сада реализују наше чланице. Стварање могућности, подстицање и реализација свих врста редовне физичке активности на отвореном, типа ходање, трчање, вожња бицикла, пливање, скијање као лична рекреативна активност и вежбање ради здравља и одржавања физичке радне способности је један од циљева Мисије АКТИВНА СРБИЈА 2030.

Промотивне акције и манифестације као што су: Отворени Летњи фестивал рекреације, Међународни Зимски фестивал рекреације, Бициклијада, ЕXПО-ЗИМ, представљају препознатљиви део програма спорта за све и на даље треба да се развијају у складу са могућностима и актуелном ситуацијом, јер су у већини случајева из експеримента прешле у систем зато што су економски одрживе, јер постоји велики број појединаца и организација које редовно учествују. Реализација једнодневних манифестација: Дан изазова, Дан без лифтова, Весели оријентиринг, Дан без аутомобила, Дан породичне рекреације, Дан школског спорта и сл. су препознатљиве манифестације у функцији промовисања редовне физичке активности и потребно је даље повећавање видљивости организације. Поред постојећих манифестација потребно је да се развијају и нови модалитети промотивних акција на локалном нивоу.

Анализа деловања у области спорта у фирмама усмерава нашу енергију у правцу осмишљавања и израде више различитих програма намењених радно-активном становништву, посебно женама, као и анимирање компанија да се укључе у већ доступне организоване облике спортске рекреације за запослене, попут фестивала, олимпијада радника и др.

Анализа примера добре праксе у области спортске рекреације показала је да треба да се на различите начине престављају успешни модели који могу да буду примењивани у другим локалним срединама, односно да треба да повећамо видљивост успешних организација и њихових активности. Награђивање најуспешнијих организација, као што је то урађено у току Конгреса, упућује нас да треба да наставимо са традицијом награђивања успешних појединаца и организација.

ЗАКЉУЧЦИ СА СЕСИЈА

Сесија 1 – Физичка активност за здрав живот

• Интензивирати рад на примарној превенцији (активности које здравствена служба може да спроведе у сарадњи са другим секторима):
• Едукација едукатора (здравствених радника из примарне здравствене заштите-специјалисти педијатрије и опште медицине)
• Едукација становништва о последицама физичке неактивности на здравље
• Едукација деце и родитеља
• Едукација просветних радника (не само професора физичке културе и здравственог васпитања, већ и осталих професора, посебно учитеља)
• Побољшати рад на тему физичке активности у саветовалиштима за младе и едукативним центрима
• Активно спроводити обележавање кампања из календара јавног здравља на тему физичке активности
• Интензивирати мултисекторску сарадњу (Министарство здравља, Министарство омладине и спорта, Министарство просвете и технолошког развоја) како би заједничким снагама утицали на измене и допуне законских регулатива и подзаконских аката.
• Интензивирати сарадњу са медијима у циљу промовисања здравих стилова живота и утицаја физичке активности на здравље (тв, радио, штампани медији, друштвене мреже).
• Укључити локалну заједницу да обезбеди средства и доступност спортских објеката.
• Покретање пројеката подршке здравим стиловима живота.

Сесија 2 – Спорт у фирмама

• Повећање видљивости доступних програма Асоцијације Спорт за све Србије у области спорта у фирмама – изналажење модела појачаног информисања компанија о наведеним програмима.
• Анимирање компанија да се укључе у већ доступне организоване облике спортске рекреације за запослене, попут фестивала, олимпијада радника и др.
• Осмишљавање и израда више различитих програма намењених радно-активном становништву, посебно женама.
• Стварање услова да спортско-рекреативне активности за запослене, унутар компанија, буду стручно вођени.
• Едукација менаџмента компанија/предузећа о важности бављења запослених умереним спортско-рекреативним активностима, ради очувања и унапређења здравља и боље продуктивности на раду.

Сесија 3 – Нормативно уређење спорта за све

• Нормативно уређењен систем у Асоцијацији Спорт за све Србије је један од најважнијих услова за унапређење спортске рекреације у Републици Србији.
• Нормативно уређење организација које су чланице Асоцијације и њихово усклађивање са Статутом и Правилницима Асоцијације је изузетно важно за функционисање и даљи развој  спортске рекреације.
• Стручни рад у организацијама које су чланице Асоцијације мора бити у складу за Законом о спорту, Правилницима и савременим стручним трендовима.  То значи, снажнији покрет спорт за све и већа заступљеност у становништу.
• Апелујемо на пуној примени Закона о спорту и подзаконских аката у смислу финансирања спортске рекреације на свим нивоима власти.  Позивамо локалне самоуправе да повећају буџет за финансирање програма у области спортске рекреације.
• Јачање капацитета (људски ресурси) је од изузетне важности у даљем развоју Асоцијације.

Сесија 4 – Повезивање, развој и иновације у спорту за све

• Циљ је да пројектно финанасирање постане примарно.
• Неопходност додатне едукације о могућностима и изворима финансирања.
• Јачање капацитета чланица.
• Едукација о дисеминацији информација путем сајта и друштвених мрежа.
• Подизање капацитета сајта и видљивости, уједно и ширење информација о програмима.
• Едукација о коришћењу друштвених мрежа као алат за промоцију, досезања до циљних група и као могућност додатног финансирања.

Сесија 5 – Активан град – примери добре праксе

• Унапредити  број и квалитет програма спорта за све у локалним самоуправама

У претходним годинама је у великом броју градова и општина дошло до унапређења финансирања програма спорта и развоја спортске инфраструктуре. Међутим, истраживања су указала да се кроз годишње програме за област спортске рекреације и даље издваја мање од 10% буџета од годишњих програма, иако би школски спорт и спортска рекреација требале да буду срж локалне политике спорта. Најчешће се кроз програме намењених спортској рекреацији финансирају манифестације, које имају за циљ да кроз једнодневну акцију дигну свест становништва о значају рекреације и здравих стилова живота. Како је од марта 2020. године дошло до кризе настале пандемијом COVID-19, а због које је Влада Републике Србије увела меру забране окупљања, велики број манифестација се нису реализовале. У складу са тим, препорука је да се у наредном периоду, уместо искључиво манифестација, планира у буџету и одржавање посебних вишемесечних програма, а које имају за циљ унапређење спортске рекреације различитих група становништва. Дакле, планирати и буџетирати програме намењене старијима, младима, женама, деци и сл., а који би били реализовани током целе године и које би било могуће реализовати и у садашњем контексту пандемије и неопходних мера заштите.

• Унапредити међуинституционалну сарадњу на локалном нивоу везано за реализацију програма за све

Велики број истраживања је указао да је један од најзначајних фактора ризика као узрока незаразних хроничних болести физичка неактивност. Нажалост, нити на националном, нити на локалном нивоу нису у довољној мери увезане секторске политике спорта, здравства, безбедности, образовања и сл. У складу са тим, препорука је да се у наредном периоду интензивно ради на унапређењу интерсекторске сарадње на локалном нивоу, а пре свега на увезивању здравствених политика и политика спорта, а у циљу унапређења здравља свих категорија становништва. Значај спортске рекреације треба да буде препознат у свим релевантним стратешким документима, како на националном, тако и на локалном нивоу. Локалне самоуправе, треба да планирају заједничке програме које активно укључују како чиниоце у систему спорта, тако и домове здравља, које се налазе у свим градовима и општинама Републике Србије и који имају првенствено превентивну улогу код здравља становништва.

Такође, велики значај је и у повезивању спортске рекреације са образовањем (пример града Сомбора и увођења физичке културе у предшколске установе) или пак са социјалном заштитом (пример мере Интерресорних комисија да се деца могу укључити у програме инклузивног џудоа, односно пливања).

• Дизање капацитета спорта за све  у локалним самоуправама

Када говоримо о дизању капацитета  спорта за све, односно спортске рекреације у локалним самоуправама, говори се са једне стране успостављању институционалних капацитета, а са друге стране успостављању механизама за перманентну едукацију свих учесника. У наредном периоду потребно је да се у свим јединицама локалне самоуправе успоставе институционални механизми за планирање и спровођење програма намењених спорту за све, односно спортској рекреацији, и то кроз оснивање посебних локалних организација или пак именовањем лица у већ постојеће. Са друге стране, потребно је успоставити трајне механизме за перманентну едукацију свих учесника, како би учесници имали прилику да овладају савременим знањима и вештинама у планирању и спровођењу политика спорта за све.

• Дизање капацитета организација спорта за све за писање и спровођење међународних пројеката

У оквиру спортске рекреације отворени су међународни програми (ЕРАЗМУС+), а који су доступни и организацијама и институцијама из Републие Србије. Препорука је да се у наредном периоду интензивно ради на јачању капацитета организација за писање таквих пројеката, за спровођење пројеката, али и за умрежавање са сличним домаћим и међународним организацијама, које већ имају искуство у реализацији оваквих пројеката подржаних од стране европских фондова. Посебан фокус треба да буде на пограничним градовима и општинама, а којима су доступни и низ програма који имају за циљ унапређење међуграничне сарадње. Оспособљавање организација да повлаче средства не само из домаћих, већ и из међународних извора финансирања, омогућава значајно повећање финансијских средстава, а самим тим и обезбеђивање више кадрова и активности спорта за све.

• Дизање свести свих категорија становништва о важности спортске рекреације и здравих стилова живота кроз стратешки дефинисане маркетинг акције

Од велике је важности радити на дизању свети становништва о важности физичке активности за све категорије становништва и у свим животним добима: о деце, младих, запослених, старијих, жена, лица са сметњама у развоју, инвалидима и слично. Дизање свести треба реализовати кроз стратешки дефинисане маркетинг акције, које би развили стручњаци у тој области, а у чију би реализацију били укључени не само јавне институције, већ и приватни сектор, осигуравајуће куће и сл. Маркетиншке активности треба да буду реализоване како кроз националне медије, тако и кроз друштвене мреже, билборде и сл. У великом броју истраживања је доказано да сада уложена средства у дизање свести становништва о значају физичке активности, као превенцији се после неколико година вишеструко исплати кроз смањивање притиска на трошкове скупог здравственог система.

• Измена члана 138. Закона о спорту Републике Србије

Препорука је да допуни члан 138. Закона о спорту Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 10/2016) у алинеји 4., тако да гласи:

Једној организацији у области спорта не може се одобрити више од 20% средстава од укупне суме средстава буџета јединице локалне самоуправе предвиђених за финансирање програма из области спорта, с тим да се трошкови програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у јединици локалне самоуправе морају односити, по правилу, најмање 15% на активности повезане са спортом деце, односно 10% на програме који се односе на спортску рекреацију.

Дефинисањем у Закону обавезу да се 10% од укупних издвајања за програме (годишње и посебне) буду намењени за програме спортске рекреације ће у значајној мери унапредити не само понуду програма спорта за све становнике, већ и квалитет живота и здравља свих грађана локалне заједнице. Ова измена би свакако требала да буде праћена са додатним дефинисањем ко све може да буде носилац – да ли све спортске организације, можда и домови здравља, школе и сл., или само организације које се претежно баве (што је дефинисано у оснивачким актима) спортском рекреацијом.

Сесија 6 – Менаџмент у спорту за све

• Активна улога Асоццијације у промоцији спортске рекреације пред надлежним институцијама, средствима информисања и грађанства уопште.
• Начин, реализација и оганизација спортско-рекреативних програма у доба COVID-19.
• Побуђивање активнијег учешћа чланова Асоцијације на конкурсима локалних самоуправа за финансирање својих програма.
• Исказана потреба чланства за континуираном едукацијом.
• Обавезна евалуација стручних трибина, семинара, …

Модератор Конкреса спорта за све 2020 проф. др. Душан Митић