Zaključci

KONGRES SPORTA ZA SVE 2020

Sport za sve kao prioritet

Aktuelna situacija sa pandemijom COVID-19 predstavljala je najozbiljniji izazov za funkcionisanje života i rada u svim oblastima ljudskog delovanja. Asocijacija Sport za sve Srbije je, u skladu sa važećim epidemiološkim merama, uspela da okupi predstavnike ustanova i organizacija koje aktivno deluju u oblasti sportske rekreacije (rekreativni sport, sport za sve, masovni sport),da zajedno realizujemo Kongres sporta sve 2020, u Banji Koviljači od 23-25. oktobra 2020. godine.

Kogres se posle uvodnog predavanja predsednika Branka Vujovića o Asocijaciji Sport za sve Srbije /Marina Vukotić je paralelno prezentovala u drugoj sali/, odvijao u šest sesija:

  • Fizička aktivnost za zdrav život
  • Sport u firmama
  • Normativno uređenje sporta za sve
  • Povezivanje, razvoj i inovacije u sportu za sve
  • Aktivan grad – primeri dobre prakse
  • Menadžment u sportu za sve

Protokolom je planirano i realizovano da se pored pozivnih predavača aktivno uključe u diskusiju i prisutni sportski stručnjaci iz svih oblasti interesovanja. Svaka sesija je formirala svoje zaključke, koje predstavljamo integralno, na osnovu čega se formalno radilo u dve paralelne sesije, da bi mogli da formiramo generalne zaključke Kongresa sporta za sve 2020.

Savremeni način života, a posebno uslovi pandemije COVID-19, značajno utiču na povećavanje fizičke neaktivnosti, koju Svetska zdravstvena organizacija – WHO definiše kao samostalni riziko faktor, koji ima ogroman uticaj na formiranje drugih hroničnih nezaraznih bolesti kao što su bolesti metabolizma, dijabetes, gojaznost, hipertenzija, pojedine vrste karcinoma i sl. Razvoj tehnologija u proizvodnji, saobraćaju i komunikaciji duboko prožimaju sve aspekte ljudskog života i u kombinaciji lošim navikama u ishrani, uz nedovoljnu fizičku aktivnost u radno i slobodno vreme, dovele su do mračnih prognoza da će generacija dece da živi kraće, sa manje mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj.

Paralelno sa zaključcima i preporukama staleških (stručnih i naučnih udruženja i organizacija), prva dekada 21. veka može se opisati kao vremepolitičkih inicijativa u prostoru afirmacije fizičke aktivnosti i samog fizičkog vežbanja. Tako, Lisabonska konvencija (1998), Bela knjiga o sportu (2004), Preporuka Svetske Zdravstvene organizacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti (2007), kao i mnoga druga dokumenta, rezolucije, preporuke, … bile su politička utemeljenje za odluku EU (decembar 2010.) da se do 2020. godine novih 100.000.000 evropljana pokrene na redovnu fizičku aktivnost. Redovna fizička aktivnost je osnov za očuvanje i unapređenje zdravlja, a pokret „Sport za sve“ se prepoznaje kao mesto unutar koga je moguća realizaciji tih ciljeva, stoji između ostalog zapisanog u navedenim dokumentima ali i izjavama zvaničnika. U navedenim dokumentima, ali i dokumentima koja su usvojena na nivou pojedinačnih država (članica EU i onih koje to nisu), javno zdravlje i aktivnosti u cilju promocije zdravih stilova života kao i pružanje mogućnosti svim građanima da se bave sportskim aktivnostima,  jedan su od prioriteta koje su prepoznale i Ujedinjene Nacije i njene agencije i uvrstile ih u svetske programe u Novom milenijumu.  EU je pokrenula proces promocije aktivnih stilova života u koji je investirala oko 235 miliona evra do 2020. godine, uz najavu da će za sledeći ciklus od 7 godina ERAZMUS+Sport budžet biti preko 500 miliona evra.

Asocijacije Sport za sve Srbije, Vojvodine i Beograda su uspele da se uklope uprojektno finansiranje, tako da aktivno paralelno učestvujemo u četri projekta u toku 2020. godine, odnosno potvrđeno je učestvovanje u još pet projekata. Prethodno uklapanje u projektno i programsko finansiranje na lokalnom i nacionalnom nivou, počiju da daju rezultate, tako da možemo da konstatujemo da smo na dobrom putu da kao krovna organizacija u oblasti sportske rekreacije (rekreativni sport, sport za sve, masovni sport), imamo svoje mesto u sistemu sporta Republike Srbije. Dalji razvoj organizovanosti i jačanje kapaciteta stvaranja novih projekata, permanentan je zadatak od čije realizacije zavisi stabilnost rada Asocijacije.

Analizirajući aktuelne podatke istraživanja o finansiranju sporta na nivou JLS, jedan od predloga zaključaka za poboljšanje situacije usmeren je na dopunsko preciziranje, da 10% od bueta sporta bude za oblast sporta za sve, u članu 138. Zakon o sportu Republike Srbije, da bi oblast imala svoje stabilne uslove za razvoj u skladu sa definisanim prioritetima koje je imala Strategija razvoja sporta za period 2014-2018., a koju je i Zakon o sportu postavio u prioritete finansiranja u JLS.

Na svim sesijama, odnosno za nastavak rada svih nivoa organizovanosti, edukacija edukatora-stručnjaka, prosvetnih, zdravstvenih radnika, svih kategorija stanovništva, posebno dece i roditelja, menadžmenta kompanija i sportskih radnika istaknuta je kao važan činilac za dalji razvoj oblasti sporta za sve i pojedinaca i sportskih radnika. Posebno je naglašeno da edukacija mora da bude kontinuirana i raznovrsna, jer promena životnih navika i prihvatanje zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti je dug proces u kome se ukrštaju prioriteti prevencije i održavanja zdravlja sa ekonomskim mogućnostima pojedinca i društva, koji ponekad u prvi plan stavljaju kratkoročne mogućnosti ispred investiranja u kvalitet na duže staze.

Međuresorna-multisektorska saradnja je u više sesija istaknuta kao vrlo važna karika za dalji razvoj i podršku negovanja sporta za sve na svim nivoima vlasti, od JLS, preko nacionalnog nivoa do situacije u EU gde takođe postoje slični problemi pozicioniranja sporta za sve u odnosu na atraktivni profesionalni sport. Očekuje se da će ukupni razvoj čitavog društva u pravcu poboljšanja komunikacija i otvorenije debate o svim aspektima koji doprinose kvalitetu razvoja društva, da se prelije i na oblast sporta za sve, koji ima kapacitet i može da doprinese ukupnoj promociji sistema u kome se neguje.

Saradnja sa medijima je obostrani interes i ekonomski i suštinci predstavlja jedan od stubova za oslonac i dalji razvoj sporta za sve. Kreiranje propagandne kampanje u funkciji prihvatanja i negovanja zdravih životnih stilova je zajednički interes i društvena odgovornost medija i naše organizacije. Zajedno moramo da razvijamo nove obiike saradnje i mogućnosti plasiranja informacije do naše ciljne grupe.

Elektronski mediji, društvene mreže i aplikacije za mobilne telefone imaju skoro neograničene mogućnosti koje koriste svi segmenti društva. Asocijacija pokušava da u skladu sa eksponencijalnim razvojem, koristi mogućnosti obaveštavanja, povećanja vidljivosti i plasiranja najava, objava, komentara koji su namenjeni ciljnim grupama na koje se mi usmeravamo. Nove mogućnosti traže vreme prilagođavanja i još češće preusmeravanje na nove alate i mogućnosti u elektronskoj komunikaciji. Imamo obavezu da koristimo mogućnosti i stalno osvežavamo svoje prisustvo i negujemo trend korišćenja slobodnog vremena u funkciji redukcije stresa, odmora, osveženja, radi poboljšanja zdravlja i daljeg kreativnog razvoja ličnosti.

Saradnja sa Stalnom konferecijom gradova opština – SKGO i JLS na lokanom nivou je od presudnog značaja za kreiranje politika u sportu za sve, kao jednom od tri najvažnija prioriteta u oblasti sporta. Multisektorska saradnja na nivou JLS je od presudnog značaja za pozicioniranje oblasti sporta za sve, koji svojim delovanjem može da doprinese međuverskoj saradnji i smanjivanju stope maloletničke delikvencije.

Normativno uređenje i poštovanje usvojenih Strategija i Zakonskih dokumenta doprinosi razvoju organizacionog kapaciteta svakog pojedinačnog sportskog društva i Asocijacije u celini. Normativno uređenjen sistem u Asocijaciji Sport za sve Srbije je jedan od najvažnijih uslova za unapređenje sportske rekreacije u Republici Srbiji.

Međunarodna saradnja i aktivnost u međunarodnim organizacijama TAFISA, ISCA, EFCS, doprinela je boljoj vidljivosti i pozicioniranju Asocijacije i otvorilo put prema učestvovanju u projektima, koji nam doprinose organizacionom delovanju, programskim aktivnostima i pokrivaju deo troškova međunarodne saradnje. Približavanje članstvu u EU nam pomaže da svoje aktivnosti i delovanje lakše uskladimo sa evropskim standardima.

Tranzicija STVR „Partizan“, prvo u Savez, a kasnije u Asocijaciju, dovelo je do toga da se organizacija udaljila od diretne organizacije i realizacije redovnog vežbanja koje je nekada predstavljalo osnovnu delatnost, koju i tada i sada realizuju naše članice. Stvaranje mogućnosti, podsticanje i realizacija svih vrsta redovne fizičke aktivnosti na otvorenom, tipa hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, skijanje kao lična rekreativna aktivnost i vežbanje radi zdravlja i održavanja fizičke radne sposobnosti je jedan od ciljeva Misije AKTIVNA SRBIJA 2030.

Promotivne akcije i manifestacije kao što su: Otvoreni Letnji festival rekreacije, Međunarodni Zimski festival rekreacije, Biciklijada, EXPO-ZIM, predstavljaju prepoznatljivi deo programa sporta za sve i na dalje treba da se razvijaju u skladu sa mogućnostima i aktuelnom situacijom, jer su u većini slučajeva iz eksperimenta prešle u sistem zato što su ekonomski održive, jer postoji veliki broj pojedinaca i organizacija koje redovno učestvuju. Realizacija jednodnevnih manifestacija: Dan izazova, Dan bez liftova, Veseli orijentiring, Dan bez automobila, Dan porodične rekreacije, Dan školskog sporta i sl. su prepoznatljive manifestacije u funkciji promovisanja redovne fizičke aktivnosti i potrebno je dalje povećavanje vidljivosti organizacije. Pored postojećih manifestacija potrebno je da se razvijaju i novi modaliteti promotivnih akcija na lokalnom nivou.

Analiza delovanja u oblasti sporta u firmama usmerava našu energiju u pravcu osmišljavanja i izrade više različitih programa namenjenih radno-aktivnom stanovništvu, posebno ženama, kao i animiranje kompanija da se uključe u već dostupne organizovane oblike sportske rekreacije za zaposlene, poput festivala, olimpijada radnika i dr.

Analiza primera dobre prakse u oblasti sportske rekreacije pokazala je da treba da se na različite načine prestavljaju uspešni modeli koji mogu da budu primenjivani u drugim lokalnim sredinama, odnosno da treba da povećamo vidljivost uspešnih organizacija i njihovih aktivnosti. Nagrađivanje najuspešnijih organizacija, kao što je to urađeno u toku Kongresa, upućuje nas da treba da nastavimo sa tradicijom nagrađivanja uspešnih pojedinaca i organizacija.

ZAKLJUČCI SA SESIJA

Sesija 1 – Fizička aktivnost za zdrav život

  • Intenzivirati rad na primarnoj prevenciji (aktivnosti koje zdravstvena služba može da sprovede u saradnji sa drugim sektorima):
  • Edukacija edukatora (zdravstvenih radnika iz primarne zdravstvene zaštite-specijalisti pedijatrije i opšte medicine)
  • Edukacija stanovništva o posledicama fizičke neaktivnosti na zdravlje
  • Edukacija dece i roditelja
  • Edukacija prosvetnih radnika (ne samo profesora fizičke kulture i zdravstvenog vaspitanja, već i ostalih profesora, posebno učitelja)
  • Poboljšati rad na temu fizičke aktivnosti u savetovalištima za mlade i edukativnim centrima
  • Aktivno sprovoditi obeležavanje kampanja iz kalendara javnog zdravlja na temu fizičke aktivnosti
  • Intenzivirati multisektorsku saradnju (Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja) kako bi zajedničkim snagama uticali na izmene i dopune zakonskih regulativa i podzakonskih akata.
  • Intenzivirati saradnju sa medijima u cilju promovisanja zdravih stilova života i uticaja fizičke aktivnosti na zdravlje (tv, radio, štampani mediji, društvene mreže).
  • Uključiti lokalnu zajednicu da obezbedi sredstva i dostupnost sportskih objekata.
  • Pokretanje projekata podrške zdravim stilovima života.

Sesija 2 – Sport u firmama

  • Povećanje vidljivosti dostupnih programa Asocijacije Sport za sve Srbije u oblasti sporta u firmama – iznalaženje modela pojačanog informisanja kompanija o navedenim programima.
  • Animiranje kompanija da se uključe u već dostupne organizovane oblike sportske rekreacije za zaposlene, poput festivala, olimpijada radnika i dr.
  • Osmišljavanje i izrada više različitih programa namenjenih radno-aktivnom stanovništvu, posebno ženama.
  • Stvaranje uslova da sportsko-rekreativne aktivnosti za zaposlene, unutar kompanija, budu stručno vođeni.
  • Edukacija menadžmenta kompanija/preduzeća o važnosti bavljenja zaposlenih umerenim sportsko-rekreativnim aktivnostima, radi očuvanja i unapređenja zdravlja i bolje produktivnosti na radu.

Sesija 3 Normativno uređenje sporta za sve

  • Normativno uređenjen sistem u Asocijaciji Sport za sve Srbije je jedan od najvažnijih uslova za unapređenje sportske rekreacije u Republici Srbiji.
  • Normativno uređenje organizacija koje su članice Asocijacije i njihovo usklađivanje sa Statutom i Pravilnicima Asocijacije je izuzetno važno za funkcionisanje i dalji razvoj  sportske rekreacije.
  • Stručni rad u organizacijama koje su članice Asocijacije mora biti u skladu za Zakonom o sportu, Pravilnicima i savremenim stručnim trendovima.  To znači, snažniji pokret sport za sve i veća zastupljenost u stanovništu.
  • Apelujemo na punoj primeni Zakona o sportu i podzakonskih akata u smislu finansiranja sportske rekreacije na svim nivoima vlasti.  Pozivamo lokalne samouprave da povećaju budžet za finansiranje programa u oblasti sportske rekreacije.
  • Jačanje kapaciteta (ljudski resursi) je od izuzetne važnosti u daljem razvoju Asocijacije.

Sesija 4 – Povezivanje, razvoj i inovacije u sportu za sve

  • Cilj je da projektno finanasiranje postane primarno.
  • Neophodnost dodatne edukacije o mogućnostima i izvorima finansiranja.
  • Jačanje kapaciteta članica.
  • Edukacija o diseminaciji informacija putem sajta i društvenih mreža.
  • Podizanje kapaciteta sajta i vidljivosti, ujedno i širenje informacija o programima.
  • Edukacija o korišćenju društvenih mreža kao alat za promociju, dosezanja do ciljnih grupa i kao mogućnost dodatnog finansiranja.

Sesija 5 – Aktivan grad – primeri dobre prakse

  • Unaprediti  broj i kvalitet programa sporta za sve u lokalnim samoupravama

U prethodnim godinama je u velikom broju gradova i opština došlo do unapređenja finansiranja programa sporta i razvoja sportske infrastrukture. Međutim, istraživanja su ukazala da se kroz godišnje programe za oblast sportske rekreacije i dalje izdvaja manje od 10% budžeta od godišnjih programa, iako bi školski sport i sportska rekreacija trebale da budu srž lokalne politike sporta. Najčešće se kroz programe namenjenih sportskoj rekreaciji finansiraju manifestacije, koje imaju za cilj da kroz jednodnevnu akciju dignu svest stanovništva o značaju rekreacije i zdravih stilova života. Kako je od marta 2020. godine došlo do krize nastale pandemijom COVID-19, a zbog koje je Vlada Republike Srbije uvela meru zabrane okupljanja, veliki broj manifestacija se nisu realizovale. U skladu sa tim, preporuka je da se u narednom periodu, umesto isključivo manifestacija, planira u budžetu i održavanje posebnih višemesečnih programa, a koje imaju za cilj unapređenje sportske rekreacije različitih grupa stanovništva. Dakle, planirati i budžetirati programe namenjene starijima, mladima, ženama, deci i sl., a koji bi bili realizovani tokom cele godine i koje bi bilo moguće realizovati i u sadašnjem kontekstu pandemije i neophodnih mera zaštite.

  • Unaprediti međuinstitucionalnu saradnju na lokalnom nivou vezano za realizaciju programa za sve

Veliki broj istraživanja je ukazao da je jedan od najznačajnih faktora rizika kao uzroka nezaraznih hroničnih bolesti fizička neaktivnost. Nažalost, niti na nacionalnom, niti na lokalnom nivou nisu u dovoljnoj meri uvezane sektorske politike sporta, zdravstva, bezbednosti, obrazovanja i sl. U skladu sa tim, preporuka je da se u narednom periodu intenzivno radi na unapređenju intersektorske saradnje na lokalnom nivou, a pre svega na uvezivanju zdravstvenih politika i politika sporta, a u cilju unapređenja zdravlja svih kategorija stanovništva. Značaj sportske rekreacije treba da bude prepoznat u svim relevantnim strateškim dokumentima, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Lokalne samouprave, treba da planiraju zajedničke programe koje aktivno uključuju kako činioce u sistemu sporta, tako i domove zdravlja, koje se nalaze u svim gradovima i opštinama Republike Srbije i koji imaju prvenstveno preventivnu ulogu kod zdravlja stanovništva.

Takođe, veliki značaj je i u povezivanju sportske rekreacije sa obrazovanjem (primer grada Sombora i uvođenja fizičke kulture u predškolske ustanove) ili pak sa socijalnom zaštitom (primer mere Interresornih komisija da se deca mogu uključiti u programe inkluzivnog džudoa, odnosno plivanja).

  • Dizanje kapaciteta sporta za sve  u lokalnim samoupravama

Kada govorimo o dizanju kapaciteta  sporta za sve, odnosno sportske rekreacije u lokalnim samoupravama, govori se sa jedne strane uspostavljanju institucionalnih kapaciteta, a sa druge strane uspostavljanju mehanizama za permanentnu edukaciju svih učesnika. U narednom periodu potrebno je da se u svim jedinicama lokalne samouprave uspostave institucionalni mehanizmi za planiranje i sprovođenje programa namenjenih sportu za sve, odnosno sportskoj rekreaciji, i to kroz osnivanje posebnih lokalnih organizacija ili pak imenovanjem lica u već postojeće. Sa druge strane, potrebno je uspostaviti trajne mehanizme za permanentnu edukaciju svih učesnika, kako bi učesnici imali priliku da ovladaju savremenim znanjima i veštinama u planiranju i sprovođenju politika sporta za sve.

  • Dizanje kapaciteta organizacija sporta za sve za pisanje i sprovođenje međunarodnih projekata

U okviru sportske rekreacije otvoreni su međunarodni programi (ERAZMUS+), a koji su dostupni i organizacijama i institucijama iz Republie Srbije. Preporuka je da se u narednom periodu intenzivno radi na jačanju kapaciteta organizacija za pisanje takvih projekata, za sprovođenje projekata, ali i za umrežavanje sa sličnim domaćim i međunarodnim organizacijama, koje već imaju iskustvo u realizaciji ovakvih projekata podržanih od strane evropskih fondova. Poseban fokus treba da bude na pograničnim gradovima i opštinama, a kojima su dostupni i niz programa koji imaju za cilj unapređenje međugranične saradnje. Osposobljavanje organizacija da povlače sredstva ne samo iz domaćih, već i iz međunarodnih izvora finansiranja, omogućava značajno povećanje finansijskih sredstava, a samim tim i obezbeđivanje više kadrova i aktivnosti sporta za sve.

  • Dizanje svesti svih kategorija stanovništva o važnosti sportske rekreacije i zdravih stilova života kroz strateški definisane marketing akcije

Od velike je važnosti raditi na dizanju sveti stanovništva o važnosti fizičke aktivnosti za sve kategorije stanovništva i u svim životnim dobima: o dece, mladih, zaposlenih, starijih, žena, lica sa smetnjama u razvoju, invalidima i slično. Dizanje svesti treba realizovati kroz strateški definisane marketing akcije, koje bi razvili stručnjaci u toj oblasti, a u čiju bi realizaciju bili uključeni ne samo javne institucije, već i privatni sektor, osiguravajuće kuće i sl. Marketinške aktivnosti treba da budu realizovane kako kroz nacionalne medije, tako i kroz društvene mreže, bilborde i sl. U velikom broju istraživanja je dokazano da sada uložena sredstva u dizanje svesti stanovništva o značaju fizičke aktivnosti, kao prevenciji se posle nekoliko godina višestruko isplati kroz smanjivanje pritiska na troškove skupog zdravstvenog sistema.

  • Izmena člana 138. Zakona o sportu Republike Srbije

Preporuka je da dopuni član 138. Zakona o sportu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 10/2016) u alineji 4., tako da glasi:

Jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može se odobriti više od 20% sredstava od ukupne sume sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta, s tim da se troškovi programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u jedinici lokalne samouprave moraju odnositi, po pravilu, najmanje 15% na aktivnosti povezane sa sportom dece, odnosno 10% na programe koji se odnose na sportsku rekreaciju.

Definisanjem u Zakonu obavezu da se 10% od ukupnih izdvajanja za programe (godišnje i posebne) budu namenjeni za programe sportske rekreacije će u značajnoj meri unaprediti ne samo ponudu programa sporta za sve stanovnike, već i kvalitet života i zdravlja svih građana lokalne zajednice. Ova izmena bi svakako trebala da bude praćena sa dodatnim definisanjem ko sve može da bude nosilac – da li sve sportske organizacije, možda i domovi zdravlja, škole i sl., ili samo organizacije koje se pretežno bave (što je definisano u osnivačkim aktima) sportskom rekreacijom.

Sesija 6 – Menadžment u sportu za sve

  • Aktivna uloga Asoccijacije u promociji sportske rekreacije pred nadležnim institucijama, sredstvima informisanja i građanstva uopšte.
  • Način, realizacija i oganizacija sportsko-rekreativnih programa u doba COVID-19.
  • Pobuđivanje aktivnijeg učešća članova Asocijacije na konkursima lokalnih samouprava za finansiranje svojih programa.
  • Iskazana potreba članstva za kontinuiranom edukacijom.
  • Obavezna evaluacija stručnih tribina, seminara, …

Moderator Konkresa sporta za sve 2020 prof. dr. Dušan Mitić

Total Page Visits: 212 - Today Page Visits: 1
Podelite sadržaj ...